Међународне санкције против Русије 2014. године

Државе које су увеле санкције грађанима или корпорацијама Русије или Крима
  Русија
  Државе које су увеле санкције Русији
  Државе, чланице ЕУ, које су увеле санкције Русији

Године 2014. након кризе на Криму и оружане ескалације која је довела до рата у источној Украјини, бројне државе и владе увеле су санкције појединцима и предузећима у Русији или на Криму. То су биле САД, ЕУ, Канада, Јапан, Норвешка, Црна Гора, Албанија, Швајцарска, Молдавија, Исланд, Нови Зеланд и Аустралија, као и сама Украјина. Русија је узвратила забраном увоза хране из тих земаља и организација.

Хронологија санкција

Први круг санкција САД и ЕУ уведен је 17. марта. 2014. године, због руске анексије Крима: уведена је забрана путовања и замрзнута имовина против 21 званичника Русије или Крима. [1]

У априлу догодила се друга рунда санкција: САД су увеле забрану пословних трансакција за 7 руских држављана и седамнаест руских компанија. Истог дана, ЕУ је увела забрану путовања за додатних 15 руских појединаца. [2]

Трећи круг санкција догодио се 17. јула, када су САД увеле забрану пословања двема великим руским енергетским компанијама, Росњефту и Новатеку, док је ЕУ саветовала Европску инвестициону банку да више не улаже у руске пројекте. [3] Руска берза РТС је тада забележила пад вредности акција од четири одсто, док су акције Росњефта пале за пет, а Новатека за 11 одсто. [4] ЕУ је 29. јула први пут увела санкције руским нафтним компанијама, банкама и војним компанијама: забрана приступа финансијским тржиштима ЕУ, забрана продаје оружја, осетљивих енергетских технологија и производа двоструке намене, као и цивилних и ратних. Замрзнута је и имовина четворице руских бизнисмена блиских Владимиру Путину, који су били оптужени да имају користи од анексије Крима или да активно подржавају дестабилизацију источне Украјине. [5]

Четврту рунду још горих санкција ЕУ је увела 18. децембра. Према новим мерама, забрањено је било какво улагање или финансирање на Криму од стране европских компанија и компанија и тиме постало нелегално, а европским туристичким агенцијама и јахтама такође је забрањен улазак у било коју луку на полуострву. Такође је забрањен извоз одређених добара и технологија на Крим, посебно оних везаних за транспорт, телекомуникације, енергетски сектор или индустрију производње нафте, гаса и минерала. [6] Сједињене Државе су 9. децембра увеле још нових санкција, укључујући највећу руску банку Сбербанк, док су замрзле имовину пет руских одбрамбених технолошких компанија и забраниле извоз робе, услуга или технологија које подржавају истраживање или производњу за руско дубоко море, арктичку обалу или пројекте који имају потенцијал за производњу нафте, а то највише погађа пет компанија – Гаспром, Гаспром њефт, Лукоил, Сургутнефтегас и Росњефт. [7]

Аустралија је 3. септембра одлучила да укине продају уранијума Русији у знак протеста због политике Москве према Украјини. [8]

Поред тих мера, Русија је искључена из Г-8 [9] и Савета Европе као чланица. [10]

Економски губици

Руски министар финансија Антон Силуанов рекао је да су 2014. године санкције и пад цене нафте за преко 30 одсто коштали Русију 140 милијарди долара. [11] До краја 2014. године руска рубља је пала за 50 % према долару, те је 16.12. Руска централна банка је 2014. године одлучила да повећа кључну каматну стопу у Русији са 10,5 на 17 %, што је обичном становнику Русије био велики терет. [12]

Види још

Извори

  1. ^ BBC News (17. 3. 2014). „Ukraine crisis: EU and US impose sanctions over Crimea”. bbc.co.uk. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  2. ^ BBC News (28. 4. 2014). „Ukraine crisis: US and EU to intensify Russia sanctions”. bbc.co.uk. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^ BBC News (17. 7. 2014). „Ukraine crisis: US and EU boost sanctions on Russia”. bbc.co.uk. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  4. ^ BBC News. „Russian shares fall on Ukraine sanctions boost”. bbc.co.uk. 
  5. ^ „EU i SAD uveli nove sankcije Rusiji; Merkel: To je bilo neizbježno”. Slobodna Dalmacija. 29. 7. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  6. ^ „Crimea and Sevastopol: Further EU sanctions approved” (PDF). Vijeće Europe. 18. 12. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  7. ^ „Announcement of Expanded Treasury Sanctions within the Russian Financial Services, Energy and Defense or Related Materiel Sectors”. US Department of the Treasury. 9. 12. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  8. ^ „Australija prestaje prodavati uran Moskvi”. Slobodna Dalmacija. 3. 9. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  9. ^ Abby Ohlheiser (24. 3. 2014). „After Kicking Out Russia, the G8 Is Now The G7”. Wire. Архивирано из оригинала 2015-01-10. г. Приступљено 2014-09-08. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  10. ^ Luka Harding (10. 4. 2014). „Russia delegation suspended from Council of Europe over Crimea”. Guardian. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  11. ^ Olga Tanas (24. 11. 2014). „Russia Sees $140 Billion Annual Loss From Oil, Sanctions”. Bloomberg. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  12. ^ BBC News (16. 12. 2014). „Russia makes drastic rate rise to 17% to stem rouble decline”. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

  • Европске компаније збрајају цену санкција Русији
  • Русија се суочава са санкцијама и падом цена нафте Архивирано на сајту Wayback Machine (8. септембар 2014) Москов Тајмс
  • Ефекат санкција на Русију и Европу Економист
  • Путинове санкције Русији Њујоркер
  • Савет Европе ; Званична листа свих санкција Русији