Револуције 1848. у Француској

Француска револуција из 1848. је трећа по реду револуција у Паризу, која је избила у фебруару поменуте године.

Позадина

Овај чланак је део серије о историји Француске
Историја Француске
Праисторија Праисторија   Грчке колоније 600 п.н.е – 49 п.н.е. Галија   до 50. п.н.е. Римска Галија 50 п.н.е. – 486 н.е.
Средњи век Франачка и Франци   Меровинзи 481–751 Каролинзи 751–987 Капети 987–1328 Валое 1328–1498
Нови век Стари поредак Краљеви из династије Валоа 1498–1589 Бурбони 1589–1792
19. век Француска револуција 1789–1799 Краљевина Француска 1791–1792 Прва република 1792–1804 Прво царство 1804–1814 Рестаурација 1814–1830 Јулска монархија 1830–1848 Друга република 1848–1852 Друго царство 1852–1870 Трећа република 1870–1940     Лепа епоха 1871–1914
20. век Трећа република 1870–1940     Међуратни период 1919–1939         Луде године 1920–1929 Слободна Француска Вишијевска Француска 1940–1944 Привремена влада 1944–1946 Четврта република 1946–1958 Пета република 1958–данас
Теме
Економија Закон Војска Владари Владарке Политика Територија
Временска линија
Портал Француска
п р у

До 1848. године, многи људи у Европи били су незадовољни својим владарима и желели су да учествују у одлучивању о управљању својом земљом. У многим земљама није било довољно посла за све и људи су гладовали. Сетили су се Француске револуције из 1789. и помислили да би нова револуција могла да реши њихове проблеме.^[1] Године 1848. у многим деловима Европе избиле су побуне и протести. Они су показали колико су људи били незадовољни својим владарима.^[2]

Револуција

Смена монархистичиког и републиканског облика уређења пратила је дуго Француску. Немири су као и увек започињали и били најжешћи у Паризу. Избили су у фебруару, када је влада забранила одржавање политичких скупова. Незадовољни Парижани кренули су на двор, а малодушни краљ Луј Филип одрекао се престола и побегао у вечно прибежиште смењених влара - Енглеску. Јулска монархија је срушена, а побуњеници су прогласили Другу републику, организовали привремену владу и сазвали уставотворну скупштину, пошто су претходно увели опште право гласа. Крајем године, за председника је изабран Луј Наполеон Бонапарта.

Радници, предвођени Лујом Бланом, изборили су се за оснивање тзв. државних радионица, али је овај експеримент пропао - од њега је остало само неколико поплочаних улица у Паризу. У сукобу са буржоазијом, радници су успели да привремено загосподаре скупштином. У тродневним борбама на барикадама, генерал Луј Кавењак растерао је раднике и повратио владу власти. И Луј Блан је морао да се склони у Енглеску.

Последице

Француска је, поред републике и председника, добила и један од најдемократскијих устава, којим је потврђено опште право гласа. Ни Друга република није дуго трајала, укинута је 1852. године, када се државним ударом, учесталим политичким изумом за промену власти, председник прогласио за цара Наполеона III (1852-1871).

Референце

Литература

• Др Радош Љушић, Историја за трећи разред гимназије општег и друштвено-језичког смера, Завод за уџбенике, Београд 2007. pp. 167–168

Спољашње везе

Револуције 1848. у Француској на Викимедијиној остави.