Frederik Žolio

Žan Frederik Žolio
Žan Frederik Žolio
Лични подаци
Датум рођења	(1900-03-19)19. март 1900.
Место рођења	Pariz, Francuska
Датум смрти	14. август 1958.(1958-08-14) (58 год.)
Место смрти	Pariz, Francuska

Žan Frederik Žolio (fr. Joliot, Jean-Fréderic; 19. mart 1900 — 14. avgust 1958), francuski naučnik; poznat po veoma značajnim otkrićima iz oblasti nuklearnih nauka i kao suprug Irene Žolío-Kírí, ćerke Marije Kiri.^[1][2][3]

Posle završenih studija u Parizu radio je prvih nekoliko meseci kao inženjer u jednoj čeličani, a zatim, od 1925. g. u Institutu za radijum u Parizu. Doktorirao je 1930. g. iz oblasti elektrohemije radioelemenata. Za otkriće veštačke radioaktivnosti i naučne radove iz ove oblasti on i njegova supruga Irena dobili su Nobelovu nagradu 1935. godine.^[4]

Dve godine docnije Frederik Žolio je prešao na Sorbonu na Katedru za nuklearnu hemiju. Ovde je postao i lider francuskog programa za atomsku energiju. Jedno od značajnih otkrića koje je učinio Frederik Žolio sa svojim saradnicima bio je dokaz fisije urana, kao i otkriće lančane reakcije fisije.

Za vreme II svetskog rata ostao je u Francuskoj i posvetio se ispitivanju primene radioizotopa u biologiji, a uzeo je i vidnog učešća u francuskom pokretu otpora protiv okupatora.

Posle rata posvetio se reorganizaciji francuske nauke i osnivanju Francuske komisije za atomsku energiju. Međutim, 1950. g. je smenjen sa položaja koje je imao u toj komisiji s obzirom na političku aktivnost pošto je bio istaknut aktivni član francuske Komunističke partije.

Sem na naučnom polju, bio je veoma aktivan i kao naučnik-političar. Bio je prvi predsednik Svetske federacije naučnih radnika i Svetskog saveta za mir. Imao je vrlo vidnog učešća u osnivanju Komisije za atomsku energiju Ujedinjenih nacija i u UNESCO.

Референце

Spoljašnje veze

1901—19251926—19501951—19751976—2000