Jodovodonik

Jodovodonik

Nazivi
Sistemski IUPAC naziv Vodonik jodid[1] Jodovodonik[1]
Drugi nazivi Jodan[1]
Identifikacija
CAS broj	10034-85-2 Y
3D model (Jmol)	interaktivna slika
ChEBI	CHEBI:43451 Y
ChemSpider	23224 Y
ECHA InfoCard	100.030.087
EC broj	233-109-9
Gmelin Referenca	814
KEGG[2]	C05590 Y
MeSH	hydroiodic+acid
PubChem[3][4] C ID	24841
RTECS	MW3760000
UNII	694C0EFT9Q Y
SMILES I
Svojstva
Hemijska formula	HI
Molarna masa	127,91 g·mol−1
Agregatno stanje	bezbojni gas
Gustina	2,85 g cm-3 (na −47°C)
Tačka topljenja	−51 °C; −60 °F; 222 K
Tačka ključanja	−34 °C (−29 °F; 239 K)
Kiselost (pKa)	≈ –9 (približno, u vodi,[5] 2.8 (u acetonitrilu)[6]
Baznost (pKb)	23.5
Indeks refrakcije (nD)	1.466
Dipolni moment	0.38 D
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C	228.3 mJ K-1 g-1
Standardna molarna entropija So298	206.59 J K-1 mol-1
Std entalpija formiranja (ΔfH⦵298)	26.40-26.60 kJ mol-1
Opasnosti
Opasnost u toku rada	Toksičan, korozivan, štetan i iritant
Bezbednost prilikom rukovanja	hydrogen iodide hydroiodic acid
R-oznake	R20, R21, R22, R35
S-oznake	S7, S9, S26, S45
NFPA 704	0 3 1 COR
Tačka paljenja	Nezapaljiv
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Astatovodonik Bromovodonik Hlorovodonik Fluorovodonik Indijum hidrid Rubidijum hidrid Stibin
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Y verifikuj (šta je YН ?)
Reference infokutije

Jodovodonik (HI) je diatomski molekul. Vodeni rastvor HI je poznat kao jodovodonična kiselina. Ona je jaka kiselina. HI se koristi u organskoj i neorganskoj sintezi kao jedan od primarnih izvora joda i kao redukujući agens.

Osobine

HI je bezbojan gas koji reaguje sa kiseonikom i proizvodi vodu i jod. Sa vlažnim vazduhom, HI daje maglu (ili paru) jodovodonične kiseline. On je izuzetno rastvorna u vodi.

Jodovodonična kiselina

Jodovodonična kiselina je rastvor čistog HI u vodi. Komercijalna jodovodonična kiselina obično sadrži 57% HI po masi. Rastvor formira azeotropnu smešu koji ključa na 127°C sa 57% HI, 43% voda. Jodovodonična kiselina je jedna od najjačih kiselina usled visoke stabilnosti njene konjugovane baze. Jodidni jon je najveći od svih uobičajenih halida, te je negativni naboj raspoređen preko velikog prostora. U kontrastu s tim, hloridni jon je znatno manji, i stoga je njegovo naelektrisanje koncentrovanije, što dovodi do jačih interakcija između protona i hloridnog jona. Slabija H⁺---I^– interakcija HI molekula pospešuje disocijaciju protona od anjona, i ona je razlog da je HI najjača kiselina među hidrohalidima (teoretski izuzev astatovodonične kiseline).^[7]

HI_(g) + H₂O_(l) → H₃O^_(aq)+ + I^–_(aq) K_a ≈ 10¹⁰

HBr_(g) + H₂O_(l) → H₃O^_(aq)+ + Br^–_(aq) K_a ≈ 10⁹

HCl_(g) + H₂O_(l) → H₃O^_(aq)+ + Cl^–_(aq) K_a ≈ 10⁸

Priprema

Industrijska priprema HI se vrši reakcijom I₂ sa hidrazinom,, pri čemu se oslobađa i gasoviti azot.^[8]

2 I₂ + N₂H₄ → 4 HI + N₂

Kad is izvodi u vodi, neophodno je da se destiliše HI.

HI se isto tako može destilisati iz rastvora NaI ili drugih alkalnih jodida u koncentrovanoj hipofosforastoj kiselini^[9]. Sumporna kiselina se ne može koristiti jer ona oksiduje jodid do elementarnog joda.

HI se može pripremiti provođenjem vodonik sulfida kroz vodeni rastvor joda. Time se formira jodovodonična kiselina koja se zatim destiliše, i elementarni sumpor koj se može izfiltrirati.

H₂S +I₂ → 2 HI + S

HI se može pripremiti kombinovanjem H₂ i I₂. Ovaj metod se obično primenjuje za dobijanje materijala visoke čistoće.

H₂ + I₂ → 2 HI

Reference

Literatura

• Wiberg, Egon; Wiberg, Nils; Holleman, Arnold Frederick (2001). Inorganic chemistry. Academic Press. стр. 371, 432—433. ISBN 978-0-12-352651-9. 

Spoljašnje veze

Jodovodonik na Vikimedijinoj ostavi.

• Karta međunarodne hemijske bezbednosti 1326