Европско првенство у атлетици у дворани 1979 — скок увис за мушкарце

Такмичење у скоку увис у мушкој конкуренцији на 10. Европском првенству у атлетици у дворани 1979. године одржано је 24. фебруара. у Дварани Ferry-Dusika у Бечу (Аустрија).

Титулу европског првака освојену на Европском првенству у дворани 1978. у Милану одбранио је Владимир Јашенко из Совјетског Савеза.

Земље учеснице

Учествовала су 15 скакача увиса из 12 земаља.

  1. Аустрија Аустрија (1)
  2. Белгија Белгија (1)
  3. Чехословачка Чехословачка (1)
  4. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство (1)
  5. Источна Немачка Источна Немачка (1)
  6. Италија Италија (3)
  7. Мађарска Мађарска (2)
  8. Совјетски Савез Совјезски Савез (3)
  9. Швајцарска Швајцарска (1)
  10. Њемачка Западна Немачка (2)

Рекорди

[1]

Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1979.
Светски рекорд [2] Владимир Јашенко  Совјетски Савез 2,35 Милано, Италија 12. март 1978.
Европски рекорд
Рекорди европских првенстава
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1979.
Нових рекорда није било.

Освајачи медаља

Владимир Јашенко
Совјетски Савез Совјетски Савез
Генадиј Белков
Совјетски Савез Совјетски Савез
Андре Шнајдер
Западна Немачка Западна Немачка

Резултати

Финале

[3]

Пласман Атлетичар Земља Резултат Белешка
Владимир Јашенко Совјетски Савез Совјетски Савез 2,26
Генадиј Белков Совјетски Савез Совјетски Савез 2,26
Андре Шнајдер Западна Немачка Западна Немачка 2,24
4. Герд Нагел Западна Немачка Западна Немачка 2,24
5. Бруно Бруни Италија Италија 2,21
6. Хенри Лаутенбах Источна Немачка Источна Немачка 2,21
7. Јожеф Јамбор Мађарска Мађарска 2,21
8. Готфрид Витгрубер Аустрија Аустрија 2,18
9, Масимо ду Ђорђо Италија Италија 2,18
10. Роланд Далхојзер Швајцарска Швајцарска 2,18
11. Јиндрих Вондра Чехословачка Чехословаччка 2,15
12. Оскар Рајзе Италија Италија 2,15
12. Иштван Мајор Мађарска Мађарска 2,15
14. Марк Нејлор Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 2,15
15. Еди Анис Белгија Белгија 2,10

Укупни биланс медаља у скоку увис за мушкарце после 10. Европског првенства у дворани 1970—1979.

Биланс медаља, екипно

Земља
1.  Совјетски Савез 5 3 1 9
2.  Мађарска 3 2 1 6
3.  Чехословачка 1 1 1 3
4.  Пољска 1 0 0 1
5,  Источна Немачка 0 3 0 3
6.  Француска 0 1 0 1
7.  Западна Немачка 0 0 3 3
8.  Грчка 0 0 1 1
 Холандија 0 0 1 1
 Румунија 0 0 1 1
 Шведска 0 0 1 1
Укупно {11} 10 10 10 30

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.

Атлетичар Земља
1. Иштван Мајор  Мађарска 3 1 0 4
2. Владимир Јашенко  Совјетски Савез 2 0 0 2
3. Кестутис Шапка  Совјетски Савез 1 1 0 2
4. Владимир Мали  Чехословачка 1 0 1 2
5. Ролф Бајлшмит  Источна Немачка 0 2 0 2
6. Ендре Келемен  Мађарска 0 1 1 2
7. Јири Тармак  Совјетски Савез 0 1 1 2

Види још

Референце

  1. ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 329. Приступљено 14. 11. 2018. 
  2. ^ Развој светског рекорда у скоку увис у дворани за мушкарце Track and Field Statistics
  3. ^ Резултати скоа увис на ЕПд 1979. на сајту maik-richter.de

Спољашње везе

  • Комплетни резултати са ЕПд 1978. сајт maik-richter.de
  • Резултати ЕПд 1978 на сајту todor66.com
  • Европско првенство у дворани 1979. на сајту ЕАА.
  • п
  • р
  • у
Европско првенство у атлетици
На отвореном
У дворани
  • п
  • р
  • у
Европско првенство у атлетици у дворани 1979.
Мушкарци
  • 60 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1500 м
  • 3.000 м
  • 60 м препоне
  • скок увис
  • скок мотком
  • скок удаљ
  • троскок
  • кугла
Жене
  • п
  • р
  • у
мушкарци
на отвореном

1934: Калеви Коткас (ФИН)  • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ)  • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ)  • 1950: Алан Патерсон (ВБ)  • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ)  • 1958: Рикард Дал (ШВЕ)  • 1962: Валериј Брумељ (СССР)  • 1966: Жак Мадибо (ФРА)  • 1969: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Кестутис Шапка (СССР)  • 1974: Јеспер Теринг (ДАН)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1986: Игор Паклин (СССР)  • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1994: Стајнар Хен (НОР)  • 1998: Артур Партика (ПОЉ)  • 2002: Јарослав Рибаков (РУС)  • 2006: Андреј Сиљнов (РУС)  • 2010: Александар Шустов (РУС)  • 2012: Роберт Грабарз (ВБ)  • 2014: Богдан Богдаренко (УКР)  • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)

у дворани

1970: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1972: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1973: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1974: Kestutis Sapka (СССР)  • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ)  • 1976: Sergey Senyukov (СССР)  • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1979: Владимир Јашченко (СССР)  • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1983: Карло Тренхард (ФРГ)  • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1990: Артур Партика (ПОЉ)  • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1994: Далтон Грант (ВБ)  • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1998: Артур Патрика (ПОЉ)  • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС)  • 2002: Стефан Странд (ШВЕ)  • 2005: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2007: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2009: Иван Ухов (РУС)  • 2011: Иван Ухов (РУС)  • 2013: Сергеј Мудров (РУС)  • 2015: Данил Циплаков (РУС)  • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ)  • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

Жене
на отвореном

1938: Ибоља Чак (МАЂ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1994: Брита Билач (СЛО)  • 1998: Моника Јагар (РУМ)  • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2010: Бланка Влашић (ХРВ)  • 2012: Рут Беитија (ШПА)  • 2014: Рут Беитија (ШПА)  • 2016: Рут Беитија (ШПА)  • 2018: Марија Ласицкене (РУС)

у дворани

1970: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ)  • 1972: Рита Шмит (ДДР)  • 1973: Јорданка Благоева (БУГ)  • 1974: Роземари Акерман (ДДР)  • 1975: Роземари Акерман (ДДР)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Сара Симеони (ИТА)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1979: Андреа Матај (МАЂ)  • 1980: Сара Симеони (ИТА)  • 1981: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1983: Тамара Бикова (СССР)  • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1985: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1986: Андреја Бинијас (ДДР)  • 1987: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1988: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1989: Алина Астафеј (РУМ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ)  • 1994: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1996: Алина Астафеј (НЕМ)  • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ)  • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2002: Марина Купцова (РУС)  • 2005: Ана Чичерова (РУС)  • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ)  • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА)  • 2013: Рут Беитија (ШПА)  • 2015: Марија Кучина (РУС)  • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ)  • 2019: Марија Ласицкене (РУС)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

Жене

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023

Жене

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023