Европско првенство у атлетици у дворани 1982 — скок увис за мушкарце
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Athletics_pictogram.svg/100px-Athletics_pictogram.svg.png)
Такмичење у скоку увис у мушкој конкуренцији на 13. Европском првенству у атлетици у дворани 1982. године одржано је 6. марта. у Спортској дворани Сан Сиро у Милану, (Италија).
Титулу европског првака освојену на Европском првенству у дворани 1981. у Греноблу бранио је Роланд Далхојзер из Швајцарске.
Земље учеснице
Учествовала су 20 скакача увис из 11 земаља.
Аустрија (1)
Белгија (1)
Француска (3)
Грчка (2)
Италија (3)
Пољска (2)
Совјезски Савез (2)
Шпанија (1)
Шведска (1)
Швајцарска (1)
Западна Немачка (3)
Рекорди
Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1982. | |||||
---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд [2] | Владимир Јашенко | ![]() | 2,35 | Милано, Италија | 12. март 1978. |
Европски рекорд | |||||
Рекорди европских првенстава | |||||
Најбољи светски резултат сезоне у дворани | Милтон Гуд | ![]() | 2,31 | Њујорк, САД | 12. фебруар 1982. |
Најбољи европски резултат сезоне у дворани | Герд Нагел | ![]() | 2,31 | Зинделфинген, Западна Немачка | 12. фебруар 1982. |
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1982. | |||||
Најбољи светски резултат сезоне у дворани | Дитмар Мегенбург | ![]() | 2,34 | Милано, Италија | 6. март 1982. |
Најбољи европски резултат сезоне у дворани |
Најбољи европски резултати у 1982. години
Најбољи европски такмичари у скоку увис у дворани 1982. године пре почетка првенства (5. марта 1982), имали су следећи пласман на европској и светској ранг листи. (СРЛ)[3][4]
1. | Герд Нагел | ![]() | 2,31 | 12. фебруар | =3. СРЛ |
2. | Јануш Тчепизур | ![]() | 2,30 | 21. фебруар | 4. СРЛ |
3. | Јуриј Шевченко | ![]() | 2,28 | 10. јануар | 5. СРЛ |
Валериј Середа | 24. јануар | ||||
5. | Ђани Давито | ![]() | 2,27 | 6. фебруар | 7. СРЛ |
Такмичари чија су имена подебљана учествују на ЕП 1982.
Освајачи медаља
![]() | ![]() | ![]() |
Дитмар Мегенбург ![]() | Јануш Тчепизур![]() | Роланд Далхојзер ![]() |
Резултати
Финале
Пласман | Атлетичар | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|
![]() | Дитмар Мегенбург | ![]() | 2,34 | =НРд |
![]() | Јануш Тчепизур | ![]() | 2,32 | НРд |
![]() | Роланд Далхојзер | ![]() | 2,32 | НРд |
4. | Герд Нагел | ![]() | 2,28 | |
5. | Валериј Середа | ![]() | 2,22 | |
6. | Карло Тренхард | ![]() | 2,22 | |
7. | Роберто Кабрехас | ![]() | 2,22 | ЛРд |
8. | Масимо ди Ђорђо | ![]() | 2,22 | |
9. | Ђани Давито | ![]() | 2,22 | |
10. | Патрик Шеберг | ![]() | 2,22 | |
11 | Франк Боне | ![]() | 2,19 | |
Јуриј Шевченко | ![]() | 2,19 | ||
Франсис Агбо | ![]() | 2,19 | ||
Оскар Рајзе | ![]() | 2,19 | ||
15. | Даријуш Зиелке | ![]() | 2,19 | |
16. | Димитриос Катис | ![]() | 2,19 | |
17. | Михаил Минудис | ![]() | 2,15 | |
17 | Еди Анис | ![]() | 2,15 | |
17 | Волфганг Ширк | ![]() | 2,15 | |
20. | Франк Верзи | ![]() | 2,15 |
Укупни биланс медаља у скоку увис за мушкарце после 13. Европског првенства у дворани 1970—1982.
Биланс медаља, екипно
| Биланс медаља, појединачноУ овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.
|
|
Види још
- Освајачи медаља на европским првенствима у дворани — скок увис за мушкарце
- Развој рекорда европских првенстава у атлетици у дворани — скок увис за мушкарце
Референце
- ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 329. Приступљено 14. 11. 2018.
- ^ Развој светског рекорда у скоку увис у дворани за мушкарце Track and Field Statistics
- ^ Европска ранг листа скока увис у дворани ЕАА
- ^ Светска ранг листа атлетичара у скоку увис дворани 1982. (ИААФ).
- ^ Резултати скоа увис на ЕПд 1981. на сајту maik-richter.de
Спољашње везе
- Комплетни резултати са ЕПд 1982. сајт maik-richter.de
- Резултати ЕПд 1982 на сајту todor66.com
- Европско првенство у дворани 1982. на сајту ЕАА.
- п
- р
- у
Европско првенство у атлетици
- Торино 1934.
- Париз 1938. (М)
- Беч 1938. (Ж)
- Осло 1946.
- Брисел 1950.
- Берн 1954.
- Стокхолм 1958.
- Београд 1962.
- Будимпешта 1966.
- Атина 1969.
- Хелсинки 1971.
- Рим 1974.
- Праг 1978.
- Атина 1982.
- Штутгарт 1986.
- Сплит 1990.
- Хелсинки 1994.
- Будимпешта 1998.
- Минхен 2002.
- Гетеборг 2006.
- Барселона 2010.
- Хелсинки 2012.
- Цирих 2014.
- Амстердам 2016.
- Берлин 2018.
- Минхен 2022.
- Рим 2024.
- Беч 1970.
- Софија 1971.
- Гренобл 1972.
- Ротердам 1973.
- Гетеборг 1974.
- Катовице 1975.
- Минхен 1976.
- Сан Себастијан 1977.
- Милано 1978.
- Беч 1979.
- Зинделфинген 1980.
- Гренобл 1981.
- Милано 1982.
- Будимпешта 1983.
- Гетеборг 1984.
- Пиреј 1985.
- Мадрид 1986.
- Лијевен 1987.
- Будимпешта 1988.
- Хаг 1989.
- Глазгов 1990.
- Ђенова 1992.
- Париз 1994.
- Стокхолм 1996.
- Валенсија 1998.
- Гент 2000.
- Беч 2002.
- Мадрид 2005.
- Бирмингем 2007.
- Торино 2009.
- Париз 2011.
- Гетеборг 2013.
- Праг 2015.
- Београд 2017.
- Глазгов 2019.
- Торуњ 2021.
- Истанбул 2023.