ORC6

Комплекс препознавања места почетка, подјединица 6 је протеин који је код људи кодиран ORC6 геном.

Овај ген је подјединица ORC комплекса. Показано је да су ORC6 и ORC1 лабаво повезани са сржним комплеском који саржи ORC2. Студије генског блокирања дејством мале интерферирајуће РНК су показале да овај протеин има есенцијалну улогу у координацији хромозомске репликације сегрегације^[1][2].

Референце

Литература

• Li JJ, Herskowitz I (1994). „Isolation of ORC6, a component of the yeast origin recognition complex by a one-hybrid system”. Science. 262 (5141): 1870—4. PMID 8266075. doi:10.1126/science.8266075. 
• Jiang W, McDonald D, Hope TJ, Hunter T (1999). „Mammalian Cdc7-Dbf4 protein kinase complex is essential for initiation of DNA replication”. EMBO J. 18 (20): 5703—13. PMC 1171637 . PMID 10523313. doi:10.1093/emboj/18.20.5703. 
• Hartley JL, Temple GF, Brasch MA (2001). „DNA cloning using in vitro site-specific recombination”. Genome Res. 10 (11): 1788—95. PMC 310948 . PMID 11076863. doi:10.1101/gr.143000. 
• Vashee S, Simancek P, Challberg MD, Kelly TJ (2001). „Assembly of the human origin recognition complex”. J. Biol. Chem. 276 (28): 26666—73. PMID 11323433. doi:10.1074/jbc.M102493200. 
• Chesnokov I, Remus D, Botchan M (2001). „Functional analysis of mutant and wild-type Drosophila origin recognition complex”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 98 (21): 11997—2002. PMC 59756 . PMID 11593009. doi:10.1073/pnas.211342798. 
• Prasanth SG, Prasanth KV, Stillman B (2002). „Orc6 involved in DNA replication, chromosome segregation, and cytokinesis”. Science. 297 (5583): 1026—31. PMID 12169736. doi:10.1126/science.1072802. 
• Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899. 
• Kneissl M, Pütter V, Szalay AA, Grummt F (2003). „Interaction and assembly of murine pre-replicative complex proteins in yeast and mouse cells”. J. Mol. Biol. 327 (1): 111—28. PMID 12614612. doi:10.1016/S0022-2836(03)00079-2. 
• Ota T; Suzuki Y; Nishikawa T; et al. (2004). „Complete sequencing and characterization of 21,243 full-length human cDNAs”. Nat. Genet. 36 (1): 40—5. PMID 14702039. doi:10.1038/ng1285. 
• Ramachandran N; Hainsworth E; Bhullar B; et al. (2004). „Self-assembling protein microarrays”. Science. 305 (5680): 86—90. PMID 15232106. doi:10.1126/science.1097639. 
• Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The status, quality, and expansion of the NIH full-length cDNA project: the Mammalian Gene Collection (MGC)”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504. 
• Wiemann S; Arlt D; Huber W; et al. (2004). „From ORFeome to biology: a functional genomics pipeline”. Genome Res. 14 (10B): 2136—44. PMC 528930 . PMID 15489336. doi:10.1101/gr.2576704. 
• Sibani S, Price GB, Zannis-Hadjopoulos M (2005). „Ku80 binds to human replication origins prior to the assembly of the ORC complex”. Biochemistry. 44 (21): 7885—96. PMID 15910003. doi:10.1021/bi047327n. 
• Mehrle A; Rosenfelder H; Schupp I; et al. (2006). „The LIFEdb database in 2006”. Nucleic Acids Res. 34 (Database issue): D415—8. PMC 1347501 . PMID 16381901. doi:10.1093/nar/gkj139. 
• Olsen JV; Blagoev B; Gnad F; et al. (2006). „Global, in vivo, and site-specific phosphorylation dynamics in signaling networks”. Cell. 127 (3): 635—48. PMID 17081983. doi:10.1016/j.cell.2006.09.026.